Kako se na srpskom kaže Grant Writer?

Autor: Ilija Stojanović – Grant Writer.

Predvidljivo – nema prevoda. Postoji mogućnost da je zastoj lingvističke prirode. Ali ta mogućnost je isključivo narativni kontra teg kojim se balansira ton teksta, da ne ispadne ovo i ono. Fluff takoreći. Zastoj nije lingvističke prirode.

Celu svoju karijeru sam radio kao Grant Writer. Povremeno bih tome pridodao neku sekundarnu ulogu, ali osnovna je uvek bila ista. Na listi poslodavaca za koje sam radio u prošlosti imam univerzitetski istraživački centar, gradsku i opštinsku upravu, dom kulture i dva udruženja. Trenutno imam dva poslodavca, jedan elektronski medij i jednu konsultantsku firmu. Kod jednih sam zvanično menadžer projekata a kod drugih koordinator za razvoj projekata. U prošlosti sam bio zvanično raziskovalec (istraživač), rukovodilac projekata i koordinator za administraciju i finansije.

U realnosti, uvek i svuda sam bio Grant Writer.

U svakom dogovoru sa poslodavcima sam imao izričit uslov da mi u osnovnom opisu posla ne stoji ništa drugo osim pripreme projektnih predloga i građenja relacija sa donatorima na strateškom i operativnom nivou. Radio sam samo kod poslodavaca koji su to prihvatali i razumevali zašto je to važno. Svejedno sam uvek imao neki funky naziv radnog mesta, manje li više daleko od suštine.

Zašto nisam i zvanično bio Grant Writer? Ne znam.

Najočigledniji odgovor bi bio – zato što u srpskom (i slovenačkom) jeziku ne postoji adekvatan prevod za termin Grant Writer. Ali taj odgovor za mene više otvara nego što zatvara ovu temu.

Zašto nemamo prevod za termin Grant Writer?

Bukvalni prevod ne bi ni na šta ličio, ali nemamo ni termin koji bi u duhu jezika pojmovno odgovarao sadržaju termina Grant Writer. Uz svu korektnost i diplomatsku umerenost, posle pune decenije u tom poslu, tvrdim da to nije nikakva slučajnost, niti je zastoj lingvističke prirode.

Činjenica da Grant Writer kao zanimanje nema svoj odgovarajuć prevod direktna je posledica činjenice da se to zanimanje u našem poslovnom okruženju uglavnom ne prepoznaje.

Izrada projektnih aplikacija u OCD svetu se uglavnom smatra delom projektnog ciklusa, i od autora projektnih predloga se očekuje da kasnije preuzmu neku od uloga u implementaciji. Izvan OCD sveta, gde donatorski projekti imaju nešto manji značaj, prava je retkost videti firmu koja ima svog in-house Grant Writera. Tamo gde se izrada projektnih aplikacija doživljava kao nešto što svako može ali niko ne želi, obično pisanje padne na grbaču zaposlenih koji to rade kao sekundarnu stvar i nešto što im se nameće iako im to nije u opisu posla. Pišu nevešto i ključaju od besa nešto kredibilnije. U firmama gde postoji izvestan nivo svesti o veštinama neophodnim za ovaj posao, angažuju se ad hoc konsultanti za jednokratnu ispomoć.

Međutim u svim ovim modusima gubi se iz vida suštinski bitna činjenica da je u razvijenijim poslovnim okruženjima posao Grant Writera definisan kao takav s razlogom. Nasuprot jednokratnim ad hoc intervencijama, kad isuviše očigledna prilika za eksterno finansiranje iskoči i ne dozvoljava da je se previdi, stoji realnost u kojoj je Grant Writing posao koji se, kao i većina drugih, može i treba raditi strateški i u sinergiji sa ostalim segmentima poslovanja. Ovo najpre važi za profitne kompanije kojima je primarna delatnost po definiciji komercijalna i tržišno usmerena, iako je jednako primenljivo i na OCD.

U trenutku kad firma ili organizacija ima osobu koja puno radno vreme posvećuje istraživanju tržišta, strateškom razvoju internih kapaciteta i dugoročnom nastupu prema donatorskoj zajednici – postoje uslovi da se eksterno finansiranje integriše u poslovni model. Ubrzo firma počinje da uživa u benefitima. To znam iz sopstvenog iskustva.

Primera radi, u portalu Novine Vranjske sa redakcijskim komandantom sam napravio dogovor da budem oslobođen svih poslova u implementaciji i operativi generalno. To nam je omogućilo da se strateški pozicioniramo, i iz nekoliko pažljivo kombinovanih eksternih izvora obezbedimo sredstva za izgradnju i opremanje Medijskog skloništa (sazidali smo i opremili za konferencijske događaje celu zgradu!), za formiranje studija za snimanje, za proširenje tima i prvu godinu produkcije nekoliko različitih formata medijskog sadržaja. Time je redakcija ostvarila potpunu finansijsku odživost i platformu za rast koji je u službi njihovog primarnog cilja – očuvanja samoubilački nezavisne uređivačke politike u sredini gde se tako nešto jednostavno ne radi niti je opšte prihvaćeno kao neka vrednost per se.

Ovih dana je ekipa iz Vranja snimila i objavila prvu epizodu svog podkasta (ako se ne varam jedina takva produkcija južno od Niša), čime je simbolično počela nova era u njihovom radu. Ono što javnost uglavnom ne vidi, ali mi jako dobro znamo, je mnogo meseci truda i taktiziranja koje je omogućilo ovaj iskorak. Bilo je potrebno nekoliko uspešnih projektnih prijava (uz koje neizbežno ide i nekoliko neuspešnih) da se zatvori finansijska konstrukcija i dostignu ciljevi koje smo postavili na početku. To se ne bi desilo da sam ja, kao predvodnik taktičke fundraising jedinice, morao posle prvog odobrenog projekta da počnem da se bavim njegovom implementacijom. Verovatno se ne bi desilo ni da su Vranjske angažovale agenciju i konkurisale za jedan veliki grant (kakvih realno ima u ponudi) za čiju implementaciju nemaju kapaciteta.

Grant Writer daje najveći doprinos kad se bavi samo Grant Writing-om, a ne još gomilom koječega pride. Kad se tako formuliše ne zvuči ni najmanje revolucionarno.

Zašto osim prevoda za termin Grant Writer nemamo ni suštinski pojam koji treba da stoji iza tog termina?

Odgovor na to bi morao da bude mnogo kompleksniji. Delom je u pitanju loša reputacija koju konkursi uopšte imaju u Srbiji. Delom je krivica u nerazumevanju mehanizma kojim projektni posao nagrađuje one koji ga dobro rade.

Ono što meni najviše smeta, jer uvek polazim od sebe kad vidim problem, je totalno odsustvo interesovanja za edukovanje i izgradnju tržišta kao i sopstveno brendiranje kod samih Grant Writera. Ok, malo nas ima i uglavnom nam je popunjeno vreme… Ali dosledno sopstvenoj tvrdnji da se naš posao, kao i većina drugih, najbolje radi kad je strateški postavljen, moram da se zapitam – kad smo jednom uspeli da se fokusiramo samo na svoj primarni posao, (priznajem da sam sa svojim poslodavcima imao sreće vrlo nadprosečno) šta je naredni korak u strategiji?

Možemo da počnemo od prevoda koji će u srpskom jeziku odgovarati terminu Grant Writer. Ne ide se u boj bez zastave.