Поступак уписа у регистар

Општа упутства:

Поступак уписа у Регистар започиње подношењем регистрационе пријаве са прописаном документацијом и доказом о уплати прописаних накнада и то непосредно у седишту АПР у Београду или у некој од организационих јединица или поштом. Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Регистрациону пријаву за оснивање подноси оснивач или лице овлашћено од стране оснивача, у ком случају је потребно приложити и пуномоћје.

Начин уписа адресе седишта и адресе за пријем поште

Пре овере оснивачког акта, проверите податке о адреси седишта у Адресном регистру Републичког геодетског завода или на Националној инфраструктури геопросторних података, и то пре свега да ли назив улице у којој се налази обајекат у ком ће бити седиште постоји на територији одређеног насељеног места, будући да је регистратор дужан да користи податке о адресама из Регистра просторних јединица и Адресног регистра који води Републички геодетски завод.

Уколико у Адресном регистру не постоји одређени назив улице на територији одређеног насељеног места на начин који је наведен у пријави и оснивачком акту, регистратор ће донети одлуку о одбацивању регистрационе пријаве.

Пословно име и резервација назива

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са законом.

Правила којима је Закон уредио назив и пословно име су веома важна будући да пословно име које не испуњава законом прописане услове не може бити регистровано и често представља разлог за одбачај пријаве за регистрацију, нарочито приликом оснивања, па препоручујемо да следећа упутства пажљиво проучите пре овере оснивачког акта и подношења регистрационе пријаве:

•            Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва, а може да садржи и опис предмета пословања, као и друге елементе ако је то прописано законом. Тако, уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака “у ликвидацији”, а уз пословно име субјекта у стечају додаје се ознака “у стечају”, а уз пословно име привредног друштва у поступку принудне ликвидације додаје се ознака „у принудној ликвидацији“.

•            Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме друштва и да изазива заблуду у погледу претежне делатности друштва. Ово значи да пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи, да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (односно не сме да упућује на неку другу правну форму) и да евентуални опис предмета пословања мора бити у складу са регистрованом претежном делатношћу. Тако на пример, друштво чија је претежна делатност трговина, не може у свом пословном имену користити опис “за услуге и консалтинг” јер би овакав опис стварао заблуду у погледу претежне делатности друштва.

•            Пословно име је на српском језику, на ћириличном или латиничном писму. При томе је важно водити рачуна да уколико се одабере једно писмо у оснивачком акту или одлуци, истим писмом мора бити уписано и пословно име у регистрациону пријаву. У супротном, постојаће несагласност између регистрационе пријаве и приложене документације, што представља разлог за одбацивање захтева. Исто правило важи и за избор малих или великих слова у пословном имену – морају бити идентично наведени и у регистрационој пријави и у приложеној документацији.

•            Пословно име друштва и преводи пословног имена, могу да садрже реч „Србија“, реч која представља назив територијалне јединице или аутономне покрајине Републике Србије, као и изведенице ових речи, укључујући  и све облике који асоцирају на те речи, као и међународно признату трословну ознаку Републике Србије „СРБ“, уз претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или међународне организације и њихове придевске облике уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације. Изузетно сагласност није потребна ако пословно име оснивача тог друштва садржи назив те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације (више о овом изузетку можете прочитати у мишљењу Министарства привреде). Све речено односи се и на огранке домаћих привредних друштава, на представништва и огранке страних привредних друштава.

•            Пословно име друштва може да садржи лично име физичког лица уз његову сагласност, односно сагласност његових законских наследника уколико је то лице умрло.

•            Друштво може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не преводи). Уколико друштво жели да користи превод пословног имена или скраћеног пословног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.

•            Назив друштва може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Важно је уочити да се ова могућност односи само на назив, али не и на цело пословно име субјекта регистрације.

•            Назив друштва не сме бити истоветан називу другог друштва и мора се разликовати од назива другог правног лица тако да не изазива заблуду о идентитету са другим друштвом. Ово правило је нарочито важно, будући да је одредбом члана 14. став 1. тачка 8) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано да регистратор проверава да ли је у моменту регистрације у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник, или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом, или је већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Уколико постоји назив који је идентичан или сличан траженом називу, пријава ће бити одбачена.

•            Најзад, поред пословног имена, друштво може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи назив и правну форму друштва. Дакле, назив и правна форма су обавезни елементи скраћеног пословног имена, а поред њих може да садржи и неке друге елементе (али не мора). Скраћено пословно име може да садржи акрониме речи из назива и описа предмета пословања (ако се назив или опис предмета пословања из пословног имена састоји из више речи) али тако да ти акроними не смеју бити истоветни називу другог друштва нити изазивати заблуду о идентитету са другим друштвом.

Из наведених разлога, препоручујемо да подносиоци регистрационих пријава оснивања привредних друштава или пријава за промену назива постојећих друштава, изврше претрагу већ регистрованих назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију.

При томе, предлажемо да се придржавате следећих упутстава:

•            назив друштва мора да има минимално 3 карактера, не рачунајући дозвољене знакове ( .  –  &) и бројеве; максималан број карактера је 100, рачунајући дозвољене знакове и размаке,

•            уколико се жељени назив састоји из само једне речи, препоручујемо да претрагу извршите и за цео и за део назива и уколико вам овај начин претраге не врати никакве резултате, то значи да је тај назив слободан. Уколико је, међутим, жељени назив заузет, имајте у виду да додавање иницијала оснивача, само два слова или броја чак и уз цртицу или размак неће бити довољно да такав назив буде регистрован. На пример, уколико постоји привредни субјект са називом БЕТАЦОМ ДОО, неће бити могуће регистровати назив БЕТА-ОМ, БЕТА ОМ, БЕТА ЦОМ, БЕТА-ЦОМ, БЕТАЦОМ МД, БЕТАКОМ 77, БЕТАКОМ или БЕТА КОМ,

•            водите рачуна да се неке речи другачије пишу, али се исто изговарају, односно да се на један начин пишу на српском и на страном језику (нпр. МЕНАЏМЕНТ и МАНАГЕМЕНТ) тако да је увек потребно проверити да ли се употребом неког другог слова или распореда слова добија исти резултат, јер ако се само другачије пише, а исто изговара, то може да изазива забуну о привредном субјекту (нпр. КОФИ и ЦОФФЕЕ и ЦОФЕЕ),

•            потребно је имати у виду и то да делови назива који се састоје од речи које упућују на делатност привредног субјекта као што су: “комерц”, “траде”, “гроуп”, “цомпанy”, “еџпорт”, “импорт”, “инжењеринг”, “енгинееринг” и слично, није могуће користити као онај део назива који прави разлику у односу на већ постојећи назив. Дакле, ако већ постоји привредни субјект регистрован као нпр. “БОНУС” ДОО, додавање неке од наведених или сличних речи које упућују на делатност, неће бити довољно да такав захтев буде усвојен. У таквом случају, најбоље је придодати још неку реч и поновити претрагу,

•            такође, уколико се друштво зове нпр. БОНУС ТРАНС ДОО, неће бити могуће регистровати назив БОНУС ТРАНСПОРТ ДОО. Ово важи и за речи ИНВЕСТ и ИНВЕСТМЕНТ, као и за ПРОМ и ПРОМЕТ,

•            уколико се жељени назив састоји из више од једне речи, никада немојте куцати у поље претраге све речи из којих се назив састоји. У оваквим ситуацијама, препоручујемо да узмете онај део назива који је по нечему специфичан и да тај део укуцате у поље претраге па ако вам овај начин претраге не врати никакве резултате, такав назив је слободан.

Видео упутство за регистрацију пословног имена – овде.

Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива.

Ако су испуњени услови за резервацију назива регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Видео упутство за резервацију назива – овде.

Претежна делатност

Закон о привредним друштвима, члан 4. став 1. прописује да привредно друштво има претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом, те у члану 4. став 2. да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа. Одлуку о промени претежне делатности доноси скупштина.

Узимајући у обзир наведену одредбу Закона о привредним друштвима, привредни субјекти пријављују за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре само једну, претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их привредни субјект може обављати, уз прибављање претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа ако је то прописано посебним законом.

Са друге стране, уколико привредни субјект жели да се у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре упише као претежна делатност она делатност која се може обављати само на основу претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, дужно је да овакво одобрење, сагласност или други акт надлежног органа и достави приликом подношења захтева за упис те делатности у Регистар (нпр. производња, промет, дистрибуција, прерада и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животне средине, послови банака, послови осигуравајућих друштава).

Привредни субјект за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре не доставља потврду надлежних инспекцијских служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим када је посебним законом прописано да је за регистрацију и обављање одређене делатности потребно прибавити такву потврду.

Из изнетог произилази да привредни субјекти могу уписати у Регистар само једну, претежну делатност, јер им је по основу Закона о привредним друштвима дозвољено да обављају и друге делатности, с тим што сâм привредни субјект мора водити рачуна о испуњености услова за обављање тих делатности. Мишљење регистратора привредних субјеката у вези са регистрацијом претежне делатности можете преузети овде.

рачун: 840-29770845-52, модел 97, позив на број који се добија на следећој страници Преузимање позива на број (добијени позив на број обавезно унесите у уплатницу).

Накнада за регистрацију оснивања привредног субјекта који се регистре региструје у Регистар привредних субјеката, износи 4.900,00 динара. Приликом подношења регистрационе пријаве за оснивање привредног друштва (ОД, КД, ДОО и АД) уплаћује се и накнада за регистрацију и објављивање оснивачког акта у износу од 1.000,00 динара.

Накнада за оснивање једночланих и вишечланих ДОО електронским путем износи 4.500,00 динара.

Накнада за регистрацију оснивања огранка страног привредног друштва и представништва страног привредног друштва износи 4.900,00 динара.

Висине накнада за регистрацију/објављивање докумената износе:

•            за регистрацију и објављивање оснивачког акта 1.000,00 динара,

•            за регистрацију и објављивање статута 1.000,00 динара,

•            за регистрацију и објављивање других докумената који се региструју и објављују у складу са законом 1.000,00 динара,

•            објављивање докумената који се објављују у складу са законом 700,00 динара.