4 August 2024
ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕ ПРЕ НЕГО ШТО ОТВОРИТЕ ФИРМУ У СРБИЈИ
Поделите овај чланак
Оснивање предузећа у Србији и регистрација фирме у АПР је први и најважнији корак уколико сте одлучили да покренете сопствени бизнис. Пре него што покренете поступак оснивања предузећа потребно је да знате која ће бити правна форма вашег привредног субјекта. Односно, процедура зависи од тога да ли ћете покренути поступак оснивања ДОО или ћете се регистровати у АПР-у као предузетник.
Иако је отварање фирме у нашој земљи релативно брз поступак, не постоји уопштен нити брз и једноставан одговор на питање како основати фирму. Свакако, савет је да се консултујете са стручњацима како би избелги погрешне кораке који би касније могли да негативно утичу на Ваше пословање. У овом процесу, подршку Вам може пружити и књиговодствена агенција која има искуства у процесу регистрације фирми.
Регистрацију правног лица прати след поступака и активности које су узајамно повезане.
У наставку текста прочитајте детаљан водич кроз поступак оснивања фирме и које све активности је неопходно спровести у току овог поступка.
- ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА У СРБИЈИ
На почетку смо споменули да је прво потребно одабрати правну форму за регистрацију вашег предузећа, односно правног лица. Поред предузетника постоје и правне форме привредних друштава.
Према Закону о привредним друштвима Републике Србије постоји неколико облика организовања правних лица (правне форме привредних субјеката). То су:
предузетник,
друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО),
ортачко друштво,
командитно друштво,
акционарско друштво.
Остале правне форме:
огранак домаћег правног лица
огранак страног правног лица
представништво
Ове форме привредних друштава се међусобно разликују, а у наставку ћемо описати основне карактеристике за сва наведена правна лица. Указаћемо на разлике како бисте основали предузеће које одговара вашим пословним потребама.
Напомена: Закон о привредним друштвима Републике Србије не препознаје термин „фирма“, иако се овај општеприхваћени термин свакодневно користи. Повремено ћемо га и ми користити ради једноставности текста.
1.1. Предузетник
Предузетник је физичко лице регистровано у Агенцији за привредне регистре ради обављања делатности. Предузетник се региструје као облик привредног друштва од стране једног физичког лица, а оснива се како би оно обављало пословну делатност у циљу стицања зараде (или ради стицања добити).
Предузетници могу бити сва незапослена лица. Поред тога, као предузетник се може регистровати и особа која јесте у радном односу (запослена лица). У том случају оснива се као предузетник из радног односа. За све обавезе или насталу штету предузетник одговара личном имовином.
1.2. Друштво са ограниченом одговорношћу
ДОО је врста привредног друштва које може имати једног или више оснивача и у коме сваки члан има удео у основном капиталу тог друштва. Основни капитал ДОО чини збир унетих улога оснивача друштва (у виду новчаног и неновчаног улога). Висина улога оснивача и чланова у ДОО не мора бити у истом износу, већ се може разликовати.
Оснивачи ДОО су власници удела у основном капиталу тог друштва. То значи да власник удела може бити само један члан ДОО, али може постојати и више власника удела у основном капиталу. Најмањи износ основног капитала ДОО је 100 динара.
Чланови ДОО су одговорни за обавезе предузећа само до висине свог удела, односно до висине уплаћеног или унетог улога у друштво. Не одговарају за обавезе фирме својом личном имовином, већ сносе ризик сразмерно висини свог удела. Поред тога чланови ДОО могу и да остваре своја права у друштву, такође сразмерно висини свог удела (право гласа, расподела добити). Уколико дође до злоупотребе или штете настале кривицом једног или више чланова друштва, онда они постају одговорни.
1.3. Ортачко друштво
Ортачко друштво је правно лице које оснивају два или више оснивача, а који се називају ортаци. Ова форма привредног друштва се оснива ради обављања одређене делатности под једним именом у циљу стицања профита. Ортаци могу бити физичка или правна лица.
Почетну имовину ортачког друштва чини имовина, која се формира од улога ортака и може бити у новцу, стварима и правима. Ортаци, односно оснивачи ортачког друштва све пословне одлуке доносе заједно, а за све обавезе друштва одговарају својом имовином.
1.4. Командитно друштво
Командитно друштво је облик привредног друштва које оснивају најмање два оснивача – (комплементар и командитор). Оснива се зарад обављања делатности под једним пословним именом у циљу стицања профита.
Командитно друштво мора имати најмање једног комплементара и најмање једног командитора. Комплементар је оснивач који за обавезе друштва одговара неограничено и целокупном својом имовином. Командитор је други оснивач који је одговоран за обавезе друштва сразмерно висини свог улога (не одговара својом личном имовином). Поред тога, за све обавезе друштва одговара и правно лице својом целокупном имовином.
1.5. Акционарско друштво
Акционарско друштво је облик организовања привредног друштва, односно правно лице са основним капиталом који се састоји од акција. Основни капитал акционарског друштва је утврђен и подељен на акције одређене номиналне вредности, тако да збир свих издатих акција представља вредност основног капитала.
Акционари су власници акција друштва и они на основу свог удела имају право на исплату дивиденде, право на учествовање у одлучивању за избор управе, као и право на део ликвидационе масе у случају ликвидације друштва. Пре него што се региструје АД акционари који оснивају друштво морају да уплате или унесу улоге у износу од најмање 25% основног капитала. Најмања вредност основног капитала акционарског друштва не сме да буде нижа од 3.000.000 динара.
1.6. Огранак домаћег правног лица
Огранак правног лица представља издвојени организациони део домаћег привредног друштва на територији Републике Србије преко кога оно обавља своју делатност. Огранак привредног друштва нема својство правног лица. Огранак не послује у месту седишта правног лица, већ ван и то у циљу обављања делатности у једном или у више других места (градова).
У правном промету иступа у име и за рачун правног лица које је основало огранак. За све обавезе огранка, које у току пословања настану према трећим лицима, одговара привредно друштво оснивач (предузеће које је основало огранак).
1.7. Огранак страног правног лица у Србији
Огранак страног правног лица је издвојени организациони део иностране компаније преко кога оно обавља делатност у Републици Србији, у складу са Законом. Оно има своју регистровану претежну делатност, али може да обавља и све друге делатности које нису законом забрањене. Претежна делатност огранка и претежна делатност друштва оснивача не морају бити исте, већ се могу разликовати.
Огранак мора имати свог законског заступника. Огранак стране фирме у Србији нема статус правног лица, већ обавља радње и иступа у име и за рачун оснивача. Оснивач огранка је страно привредно друштво које је одговорно и управља пословањем огранка. За све обавезе које настану у оквиру пословања огранка одговара страна фирма, као оснивач. У пореском смислу огранак има статус као домаћи порески резидент.
1.8. Представништво страног правног лица
Представништво страног правног лица представља издвојен организациони део те стране компаније у Србији, који може да обавља претходне и припремне радње ради закључења правног посла тог привредног друштва. Представништво нема својство правног лица, не обавља делатност оснивача, али да би пословало у нашој земљи мора бити регистровано у АПР.
Постоје ограничења у раду представништва, а то је да не може обављати редовну делатност стране фирме. Односно, не може да пласира или продаје робу, нити да пружа своје услуге на домаћем тржишту. Представништво може једино да закључује послове који су повезани са њиховим текућим пословањем.
- ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ЗА ОСНИВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ
За регистровање предузетника и за оснивање ДОО у Србији поступак није исти јер се документација разликује. Када је у питању регистрација предузетника у АПР процедура је доста једноставна, јер је предузетник физичко лице регистровано да обавља делатност. За отварање ДОО је сложенији поступак и потребно је прикупити више документације. Правно лице се додатно разликује и по томе што друштво са ограниченом одговорношћу може бити једночлано или вишечлано.
Када оснивате фирму, увек регистрација фирме почиње уписом у привредни регистар и подношењем регистрационе пријаве на прописаном обрасцу АПР-а. Рок за одлучивање да ли ће пријава бити усвојена или одбачена је највише 5 радних дана, почевши од датума пријема документације у Регистар. Ако су испуњени сви услови доноси се Решење о оснивању, односно Одлука и Решење да се пријава усваја, а затим се иста објављује на сајту АПР-а.
Уколико пријава има недостатке или није добро попуњена, АПР доноси Решење којим се пријава одбацује. У том случају није могуће прилагати допуну документације већ се поступак мора поновити, а то се изнова наплаћује.
- КОРАЦИ ПРЕ ОСНИВАЊА ФИРМЕ
Пре него што региструјете фирму, постоје још неке пословне одлуке које морате донети које се тичу директно вашег будућег пословања. Важно је да одлучите чиме ће се ваша фирма претежно бавити, где ћете регистровати седиште фирме, да ли ћете бити ПДВ обвезник, колико ћете запослених ангажовати, како изабрати књиговођу и слично.
3.1. Избор назива фирме
Свако пословно име привредног друштва мора садржати основне елементе. Пословно име фирме мора да има назив фирме, правну форму привредног друштва и место у коме је регистровано седиште фирме. Поред тога, пословно име може садржати и остале елементе у складу са Законом.
Када бирате пословно име за своју фирму водите рачуна да поштујете смернице и сва законска правила и ограничења. Препорука је да пре слања регистрационе пријаве оснивања проверите на сајту АПР-а да ли је жељени назив за вашу фирму слободан и уколико јесте да унапред извршите резервацију назива.
3.2. Избор шифре делатности
Сва правна лица и привредни субјекти имају обавезу да одаберу своју шифру делатности (ону делатност којом ће се бавити). То подразумева обавезу да се приликом подношења пријаве за оснивање предузећа одреди и наведе претежна делатност фирме, односно најважнија делатност коју ће фирма обављати.
Шифра делатности за коју се определите назива се претежна делатност (водећа или доминантна делатност). То су они послови које ће фирма претежно и највише обављати ради стицања профита. Постоје још и споредне делатности, а то су остали послови којима се правно лице може бавити (уколико не постоје законска ограничења).
Шифра делатности је битна и због обавезе евидентирања промета преко фискалне касе. Поједине делатности су ослобођене фискалних каса.
Уколико споредна делатност постане доминантна, она се мора променити у претежну делатност. За ДОО то значи и измену оснивачког акта.
3.3. Припрема оснивачог акта
Оснивање ДОО предузећа у Србији почиње доношењем Оснивачког акта. Оснвачки акт је општи правни акт привредног друштва који саставља један или више оснивача тог друштва. У акту су дефинисана сва питања везана за пословање, управљање, питања из радног осноса и друга значајна питања у вези пословања. Оснивачки акт ДОО обавезно мора бити оверен код јавног бележника (код нотара).
У зависности од тога да ли је ДОО једночлано или има више чланова оснивача, доноси се Акт о оснивању у форми одлуке или уговора о оснивању. За једночлано друштво Оснивачки акт је Одлука о оснивању, а за вишечлано ДОО Оснивачки акт је Уговор о оснивању.
Оснивачки акт садржи следеће подаке:
податке о члановима привредног друштва,
пословно име и седиште друштва,
шифру претежне делатности,
укупан износ основног капитала друштва,
износ новчаног улога, као и опис неновчаног улога за сваког члана,
време уплате новчаног улога или уношење неновчаног улога,
појединачни удео сваког члана друштва у укупном основном капиталу,
органи управљања ДОО и њихове надлежности,
овлашћења лица за заступање друштва,
трајање и престанак пословања ДОО,
остала питања везана за пословање
3.4. Адреса фирме – виртуелна канцеларија
Виртуелна канцеларија представља савремен и веома ефикасан концепт пословања, који остварује значајне уштеде у погледу трошкова закупа и пратећих трошкова за пословни простор.
Уместо закупа пословног простора могуће је изнајмити виртуелну канцеларију и на тој адреси и регистровати седиште фирме, без обзира на место обављања посла. Ово је јако повољан модел за мање и новоосноване компаније које пружају услуге. Повољније је да изнајме виртуелну канцеларију уместо да закупе пословни простор на ексклузивној и скупој локацији.
Виртуелне канцеларије се изнајмљују не само ради регистрације седишта, већ и ради пријема поште, пружања административне подршке фирмама, јављања на телефон и слично. Овакве канцеларије су јако флексибилне и додатно омогућавају да фирме успешно обављају своју делатност независно од места регистровања адресе седишта.
- ПРОЦЕС РЕГИСТРАЦИЈЕ ФИРМЕ У СРБИЈИ
Од 2018. године на сајту Агенције за привредне регистре постоји могућност електронске регистрације предузетника. Такође, омогућено је и оснивање ДОО онлине, тј. оснивање ДОО електронски (електронско оснивање и једночланог и вишечланог друштва са ограниченом одговорношћу).
Да би еРегистрација путем сајта привредног регистра била успешна потребно је да подносилац захтева има:
електронски потпис,
инсталиран читач електронских картица и инсталирану апликацију за електронско потписивање,
Виса, МастерЦард или Дина платну картицу.
Електронску пријаву оснивања предузетника може да поднесе будући предузетник или физичко лице, као и лице које он овласти пуномоћјем. Електронску пријаву за оснивање ДОО може поднети будући члан тог друштва, физичко лице, али и лице овлашћено пуномоћјем за потписивање од стране будућег члана друштва.
4.1. Регистрација предузетника
За оснивање предузетника у Агенцији за привредне регистре потребно је да се приложи следећа документација:
попуњена регистрациона пријава оснивања предузетника коју подноси физичко лице или овлашћени пуномоћник,
оверена фотокопија личне карте предузетника,
доказ о плаћеној такси односно накнади за оснивање предузетника,
сагласност органа о обављању делатности (сагласност се прилаже само уколико је неопходна).
4.2. Оснивање доо поступак
Нешто компликованија процедура односи се на оснивање друштва са ограниченом одговорношћу. Као што смо претходно написали, ДОО као правно лице може бити једночлано или вишечлано. Чланови друштва могу бити и оснивачи, стога ДОО може основати један оснивач или више оснивача. Такође, друштво с ограниченом одговорношћу могу основати физичка лица или правна лица. ДОО се као и предузетник региструје ца циљем вршења одређене делатности под једним именом.
Потребна документација за оснивање ДОО у Србији је следећа:
јединствена регистрациона пријава оснивања ДОО и уписа у регистар пореских обвезника потписана од стране законског заступника правног лица (овлашћеног лица за заступање) или лица које има пуномоћје овлашћено од стране заступника друштва,
доказ о идентитету чланова друштва – фотокопија личне карте за домаће држављане (фотокопија пасоша уколико је страни држављанин; уколико је оснивач правно лице прилаже се извод из Регистра, у коме је то правно лице претходно регистровано),
оснивачки акт ДОО (Одлука о оснивању за једночлано друштво или Уговор о оснивању за вишечлано ДОО), са овереним потписима свих оснивача, однонсо чланова друштва,
одлука о именовању заступника, ако он није одређен оснивачким актом,
оверен потпис заступника,
потврда из банке о уплати новчаног улога као доказ о уплати накнаде за оснивање (уколико се уплаћује новчани улог у друштво),
споразум чланова о процени вредности неновчаног улога (само уколико се уноси неновчани улог у друштво),
доказ о плаћеној накнади за регистрацију оснивања ДОО и доказ о плаћеној накнади за регистрацију и објављивање оснивачког акта.
Управљање друштва са ограниченом одговорношћу може бити једнодомно или дводомно, а о томе одлучују оснивачи пре оснивања ДОО. Уколико је управљање друштвом једнодомно то значи да ће фирма имати једног или више директора. Ако је управљање дводомно том фирмом ће управљати један или више директора и надзорни одбор.
За дводомни систем управљања се приликом оснивања ДОО прилаже додатна документација: одлука о именовању председника и одлука о именовању чланова надзорног одбора. Ове одлуке се прилажу само уколико именовање није наведено у Оснивачком акту. Уколико јесте, онда не постоји обавеза прилагања ових одлука.
Регистрациону пријаву оснивања фирме може поднети лично оснивач, овлашћено лице или пуномоћник.
- КОРАЦИ НАКОН ОСНИВАЊА КОМПАНИЈЕ
5.1. Печат фирме
Након добијања Решења о регистрацији наредни корак је израда печата. Важно је истаћи да печат више није обавезан. Може се израдити, али не постоји обавеза његовог коришћења у току пословања.
У складу са Законом о привредним друштвима од 01. октобра 2017. године укинута је обавеза коришћења печата за привредне субјекте. Међутим, употреба печата је и даље била обавезна на појединим документима. Изменама и допунама Закона о привредним друштвима ступиле су на снагу нове измене, па тако од 01. октобра 2018. године употреба печата није више обавезна за привредна друштва.
Предузетници и привредни субјекти немају више обавезу да у току пословања користе печат за оверавање писаних аката и пословне докуменације. Документи попут захтева, образаца, дописа, уговора, фактура и осталих не морају бити оверени печатом фирме. Поред тога, приликом подизања пословних писама предузетници и ДОО не морају да користе печат као доказ о уручењу.
За правна лица и предузетнике није обавезна ни употреба печата у банкама, односно у области платног промета. То је могуће само уколико се поднесе писани Захтев банци у коме се ви као правно лице изјашњавате да нећете користити печат. У том случају предузетници и ДОО не морају више да користе печат у банкама приликом оверавања захтева за отварање рачуна, за картон депонованих потписа, за оверу налога, за менице и друга документа везана за платни промет.
5.2. Отварање рачуна у банци
Пре отварања банковног рачуна важно је да се информишете о тарифама накнада банака за услуге платног промета, затим о накнади за месечно одржавање рачуна, да ли су доступне услуге путем е-банкинга и слично. Битно је да се информишете о свим услугама које банке нуде својим клијентима које би могле задовољити потребе вашег пословања.
За отварање пословног рачуна потребно је поднети основну документацију:
захтев за отварање пословног рачуна,
образац оверени потписи лица овлашћених за заступање (ОП образац оверен код јавног бележника),
одлука или решење о усвајању регистрационе пријаве оснивања из АПР-а,
картон депонованих потписа банке,
доказ о идентитету,
пратећа документација банке (Уговор, Нацрт уговора и слично).
Документација која се прилаже за отварање пословног рачуна може се разликовати од банке до банке, али је основна и у свим банкама обавезна документација горе наведена. Поред тога, нагласићемо и да је у пракси за отварање пословног рачуна за ДОО често потребно приложити и додатне доказе: копија Оснивачког акта и фотокопија Статута друштва.
5.3. Пријава у пореској управи након регистрације компаније у АПР
Након завршених почетних корака потребно је у законском року поднети пореску пријаву, да бисте били евидентирани као нови порески обвезник. Пореска пријава се подноси у филијали Пореске управе и представља уједно пријаву за порез на добит ради утврђивања аконтационог пореза.
Обрачун пореза и пореску пријаву попуњава и подноси овлашћени књиговођа. Законски рок за предају пореске пријаве је 15 дана од датума оснивања фирме, односно од датума доншења Решења о регистрацији из АПР-а.
Пореску пријаву подносе и предузетници и ДОО. Уколико сте се регистровали као предузетник прва и најважнија финансијска одлука коју морате донети је избор модела опорезивања. Постоје два модела опорезивања предузетника, а то су паушално опорезивање и вођење пословних књига (самоопорезивање и лична зарада).
Пореска пријава се може послати и електронски путем сервиса еПорези. За електронско подношење пореских пријава потребно је да имате електронски потпис, односно квалификовани сертификат за електронски потпис.
5.4. Квалификовани електронски потпис
Дигитални потпис (квалификовани електронски потпис) потребан је за рад на електронским сервисима ради потписивања, подношења и оверавања документа електронским путем. За добијање дигиталног потписа подноси се захтев за издавање квалификованог сертификата за електронски потпис на личној карти са чипом. Захтев се подноси у надлежној Полицијској управи и за грађане Републике Србије електронски потпис се издаје бесплатно у МУП-у.
Процедура за издавање електронског потписа за стране држављане се разликује од једноставног поступка издавања за грађане Србије. Због комплексности и нешто дуже процедуре нудимо могућност да уместо вас припремимо и предамо сву документацију за издавање електронског потписа.
5.5. Да ли ући у систем ПДВ-а
Размислите да ли вам се исплати да одмах након оснивања фирме уђете у систем ПДВ-а. Како бисте донели праву одлуку обавезно предвидите будући обим пословања, укључујући и трошкове. Издаци које обавезно као правно лице морате плаћати тичу се трошкова пореза.
Ово се највише односи на питање колико ћете остварити годишњи промет и да ли ћете ући у систем ПДВ-а или не. Уколико сте предвидели већи обим пословања и промет већи од 8.000.000 динара у току 12 месеци пословања, бићете у обавези да плаћате порез на додату вредност (ПДВ).
5.6. Избор књиговодствене агенције / књиговође
Када бирате књиговођу за вашу фирму немојте направити грешку већ добро процените и изаберите поузданог сарадника. Изузетно је битно да то буде добра, стручна и поуздана књиговодствена агенција која може разумети ваше потребе и знати како да прилагоди ниво услуге према вашем пословању.
Након оснивања фирме, а пре запошљавања запослених, биће Вам потребан адекватан Уговор о раду, како бисте могли да започнете запошљавање. Адвокати специјализовани за радно право пружају правну помоћ код сачињавања комплетне радно-правне документације, као и генералну правну подршку легалном пословању Ваше компаније.
Извор ХЛБ Т&М Цонсултинг
Повезани чланци
4 August 2024
Употреба гејмификације у предузетничкој едукацији: Предности...Гејмификација, примена дизајнерских елемената и принципа гејминга у нефилозоф...
4 August 2024
Диверзитет и инклузија у вођењу малог и средњег предузећаУ савременом пословном окружењу, диверзитет и инклузија постају све важнији а...